SRBIJA: 6 predloga šta posetiti za jedan vikend u okolini Banje Koviljače

1. Banja Koviljača
Kursalon

Nakon nekoliko napornih i stresnih meseci bili smo u potrazi za odmorom i relaksacijom pa smo gledali nekoliko banja kao opciju. Pored Mađarskih, prvi izbor bila nam je „Banja Ždrelo“ kod Petrovca na Mlavi ali budući da su svaki put kada smo slali upit za ponudu bili popunjeni, izbor je pao na ovu, popularno nazvanu „Kraljevsku banju“. Resorti naših severnih suseda su atraktivniji i sadržajniji ali glavna stavka koja je prevagnula u korist domaćih destinacija je svakako cena. Naša zamisao je bila da odemo u hotel koji nudi usluge velnesa i da se tamo relaksiramo, idemo u saunu, parno kupatilo... Bukirali smo tri noćenja u Hotelu Royal Spa, tik uz park banje. U cenu boravka je bio uključen doručak i neograničeno korišćenje velnesa, što je super, svakako. Ipak, budući da je to hotelski velnes, a ne banjski, poprilično je mali.


Kursalon sa druge stane

Hotel pored izuzetne lokacije raspolaže i odličnim restoranom i kafićem. Sobe su prostrane i čiste i stvarno nemamo zamerki na smeštaj. Doručak i večera su bogati i raznovrsni sa fenomenalnim kolačima za dezert. Kada je manji broj gostiju u hotelu (čitaj tokom radnih dana) usluga večere je na bazi “A la carte”, odnosno meni sa nekoliko jela od kojih birate jedno. Mala zamerka se može naći u okviru velnesa. Pored odličnih i velikih sauna, te parnog kupatila kojima se nema šta zameriti, bazenu se mogla naći manjkavost. Osim što nije mnogo velik i već nekolicina ljudi čini gužvu, glavni problem je bila temperatura vode, koja je bila nešto niža pa boravak u njoj nije bio najprijatniji. Ovo nije toliko veliki problem da bi naš boravak u hotelu Royla Spa bio ocenjen sa ništa manjom no odličnom ocenom.



Kupatilo Kralja Petra I

Ceo banjski kompleks se nalazi u vrlo lepom i uređenom parku koji je središte ovog mesta. Uređeni travnjaci, behatonske staze, renovirane fasade građevina zaista ostavljaju dobar utisak i podsećaju na neko starije i sjajnije doba. Dok šetate ovuda možete da osetite duh starih vremena i uz zanemarljiv napor mašte možete da zamislite raskošne prijeme i  balove koji su se organizovali u popularnom Kursalonu. Ipak da to nisu ona vremena kada se sve ovo gradilo ukazuje nekoliko i dalje poprilično oronulih fasada na vilama koje još uvek čekaju sredstva za vraćanje njihovog pređašnjeg sjaja.
Pričati o parku a ne spomenuti grandioznu fontanu bi bilo naprosto pogrešno. Nažalost ovaj vodoskok koji krasi gotovo svaku razglednicu iz Banje Koviljače zbog zime nije bio u funkciji.


Vila koja čeka svoj pređašnji sjaj
2. Welness centar Kovilje

Jedan dan smo odvojili za posetu samoj banji i kupatilu Kralja Petra I. To zadovoljstvo košta 10 evra po osobi za 3 sata korišćenja velnesa specjalne bolnice za rehabilitaciju. Mi smo platili najnižu i recimo, osnovnu ponudu i u sklopu toga mogli da koristimo unutrašnji bazen sa mlaznicama, dve saune i spoljašnji bazen sa toplom sumpornom vodom. Tako da ovakva ponuda nije bila mnogo raznovrsnija od hotelske, budući da je spoljašnji bazen (koji je jedina novina u odnosu na hotel) malo veći, te je teže zagrejati vodu i nije baš najprijatnije kupati se na nuli u relativno hladnjikavoj vodi. Mogli smo to da pretpostavimo jer nikog od kupača nije bilo tamo. 


Spoljašnji bazen sa sumpornom vodom


Najveći plus u odnosu na hotelski velnes je bio unutrašni bazen, koji je bio mnogo topliji i sa raznim mlaznicama i đakuzijem.

Pored standardnog velnesa banja nudi mogućnost rezervacije pregršt drugih ponuda od terapije sa blatom, anti age tretmana i raznih masaža. Takođe, treba napomenuti da je pored bogate ponude kraljevsko kupatilo veoma sređeno, čisto i da je osoblje izuzetno ljubazno i otvoreno za saradnju.

Unutrašnji bazen sa mlaznicama
3. Gučevo


Spomen Kosturnica
Spomen kosturnica
Banju Koviljaču sa južne strane natkriva Gučevo, planina iz reda nižih Valjevsko-podrinjskih planina. Na ovoj izuzetno šumovitoj planini izbijaju termo-mineralni izvori Banje Koviljače.
Pisati o ovom mestu je gotovo nemoguće bez da se spomene istorija i dešavanja na planini Gučevo. Destinacija naše posete bila je spomen kosturnica nastradalim ratnicima u borbama vođenim na Gučevu tokom Prvog svetskog rata. Ova bitka poznata je kao jedna od prvih rovovskih bitaka u Velikom ratu, gde su rovovi zbog samog terena i odnosa snaga bili na svega nekoliko metara razdaljine. Srpska vojska je, iako znatno slabija i uz pretrpljene velike gubitke, ipak uspela da osujeti austrougarski proboj i odnese krucijalnu pobedu u bici koja je trajala 55 dana.



Spomen kosturnica

Sa mesta gde je spomen obeležje pruža se izuzetan pogled na okolne predele Podrinja i reku Drinu. Leti ljudi ovde dolaze u potrazi za adrenalinom, budući da se nedaleko od spomenika organizuje paraglajding.


Pogeled sa vidikovca



Odmorište Gučevo
Planinarski dom 

Kad je već bilo reči o istoriji treba se osvrnuti i na onu ne tako daleku i posve ličnu. Nakon obilaska spomenika dali smo se u potragu za “mističnim” hotelom u srcu šume u kom je Siniša proveo “najlepšu školu u prirodi”. Budući da Google nije znao put do ovog objekta morali smo da se snalazimo kako znamo i umemo (šalimo se! Lako smo našli.). Iako puta zaista nije bilo na našim pametnim telefonima on je itekako postojao i to nov i još uvek veoma crn od svežeg katrana. 


Nismo znali, jer je Siniši ostao u sećanju samo smeštajni objekat sa velikom livadom ispred njega, ali ovo je možda najveći (verovatno i najpopularniji) planinarski dom na planini. Svakog proleća ovde dolaze osnovci i to sa razlogom. Prostranstvo, gusta priroda, uređena igrališta, klupe za predah i čist planinski vazduh pružaju sve što je potrebno za uživanje našim omladincima. Objekat smešten u srcu planine idealano je mesto za pauzu porodicama sa decom ali i sve one koji šetaju gučevskim stazama.




4. Etno selo Sunčana reka

Nakon obilaska Gučeva u potrazi za trpezom sa jelima ovih prostora put nas je vodio do obale Drine i etno sela Sunčana reka. Kompleks je iskoristio činjenicu da su se u neposrednoj blizini začuli prvi pucnji na našem tlu u Prvom svetskom ratu i turistima koji obilaze ovaj kraj, ponudio vrlo raznovrsan sadržaj. U sklopu sela, pored restorana, bungalova za prenoćište i raznih sportsko-rekreativnih aktivnosti, nalazi se i mini muzej sa zbirkom istorijskih fotografija i podataka.



Lepa priroda i autentičan ambijent mesta su privukli i Zdravka Šotru da ovde snimi neke od scena za svoje popularne serije.

Po restoranskom predanju ovi krajevi su svojom lepotom fascinirali i mladog Roberta De Nira, koji se ovde zatekao prilikom putovanja auto stopom kroz Srbiju. Uporište ove priče leži u tome da se njegova ćerka zove Drina (iliti Drena), po reci koja tuda protiče i koja ga je očarala.






Restoran, uređen u Podrinjskom etno stilu, nudi veliki izbor gurmanskih jela karakterističnih za ove krajeve a ni vegetarijanci neće ostati uskraćeni za obiman i ukusan obrok. Mi smo uživali u nekim od specjaliteta, a vas ostavljamo sa zagolicanom maštom i preporukom da svratite ovde ako se nađete u blizini i sami okusite rapsodiju ukusa. 

Restoran pod vrbom

5. Tršić


Vukova kuća

Kakva bi bila poseta Gučevu i Podrinju a da se ne poseti rodno mesto reformatora srpskog jezika Vuka S. Karadžića i oda počast koju zaslužuje. Selo Tršić je posetio Siniša u davnoj prošlosti ali osim zabeležene fotografije grupe klinaca na stepeništu ispred neke kuće svaki fragment sećanja na ovo mesto je izbledeo. Možemo vam reći da smo bili vrlo zadovoljni stanjem u kom se nalazi spomen park i da smo izuzetno uživali u poseti. 



Obilaženje vodenica, vajata, zanatskih radionica, uz osunčano jutro i divne predele, dok nas celim putem potok prati i žuborom prepliće sa prijatnom tišinom ispunilo nas je spokojem.
Rekonstruisanim objektima su pridodati novi, prenešeni u autentičnom obliku iz drugih sela i zemalja. Ovde se održava tradicionalni Vukov sabor u znak sećanja na njega, pa u tome možda leži razlog zašto je sve “pod konac”.

Poseta selu je besplatna (bar u ovo doba godine), s tim da ukoliko želite da dođete do Vukove kuće i uđete unutra, morate da platite ulaznicu za 150 dinara.
6. Manastir Tronoša



Nedaleko od sela Tršić, sakriven u kotlini i okružen gustom šumom, bez signala za mobilni telefon, kao što to obično biva sa manastirima, nalazi se Tronoša. Po legendi, manastir iz 14. veka su podigla braća Jugović, kao i česmu sa devet lavova koja se nalazi nedaleko. Istina je da su ktirori bili kralj Dragutin Nemanjić i njegova žena Katarina, koja ja dovršila izgradnju nakon muževe smrti. Manastir je za vreme Osmanlija uništen ali je nakon oslobođenja ponovo podignut na starim temeljima. 


Spomen česma sa devet lavova


7. Milicin Konak

Obilazak planinskih predela će vam priuštiti mnoštvo lepih pejzaža i utisaka ali će vam sasvim sigurno i dobro otvoriti apetit. Kada već poprilično zađete u Gučevo logičan potez je da se opredelite za neki od etno restorana koji se na njemu nalaze a mi smo se opredelili za onaj čiji se dobar glas daleko čuje. Čak i kod nas u Novom Sadu. Put koji vodi do konaka ne bi mogao da se pohvali istim “glasom”, jer kad siđete sa asfalta ostaje vam par kilometara zemljanog puta sa mnogo brazda i rupa. Ukoliko niste na nekom višem automobilu, pa odužiće vam se put, ukratko. Ipak ne žalimo što smo se malčice namučili da stignemo do restorana (naš mini, koji se zapravo jedini traumirao će nam oprostiti, inače neće dobiti “čorbu”). Do objekta se stiže lako što se tiče navigacije jer na svakih par stotina metara stoje putokazi. Tako da nećete ostati gladni ukoliko vam baterija na telefonu “ode” usled pravljenja velikog broja odličnih fotografija.



Elem, da se vratimo gastronomiji. Kad smo stigli u restoran na kraju sveta (ako ste bili bar u nekom planinskom konaku znaćete zašto to pišemo) prvi, vizualni utisak nije omanuo. Klupe i stolovi od punog drveta, karirane zavese, ćilimi i preslice za vunu po zidovima, enerijer dosledan etno restorana. Pomislili smo, ako su ovoliko dosledni što se tiče enterijera, kakvi su tek na polju hrane. Odgovor je – odlični! Na meniju dominiraju specjaliteti od mesa naravno, ali kada je konobar saznao da se za našim stolom nalazi i vegetarijanac zaista se potrudio da nas opskrbi adekvatnim jelima i za lepšu polovinu.
            Nakon propisnog prejedanja (najveći krivac za to je odličan pasulj prebranac!) bilo je vreme da se oprostimo od zapadnih krajeva naše zemlje i krenemo kući. Puno lepih utisaka i pozitivne energije nosimo iz ovih krajeva u koje ćemo se sasvim sigurno ponovo vratiti jer zaista imaju mnogo toga da ponude.
Posted by at
loading..

No comments

Subscribe to: Post Comments (Atom)