GRČKA: Šta obići za jedan dan u Solunu




U Solun smo išli na jednodnevan izlet i budući da je grad planski građen i da je većina znamenitosti blizu jedna drugoj, ovako “kratak” izlet nam je bio dovoljan da se upoznamo sa lepotama starog grada.
Solun je imao sreću u nesreći, da nakon katastrofalnog požara 1917. godine koji je spalio gotovo polovinu građevina, bude nanovo “podignut iz pepela”. Planski sjajno regulisan, sa širokim avenijama punim zelenila koje su pod pravim uglom ispresecane mnogobrojnim uskim uličicama, grad je vrlo jednostavan za snalaženje.
Dalje u tekstu pročitajte naše predloge šta obići u Solunu!

Zeitenlik – srpsko vojničko groblje


Groblje palih boraca iz Prvog svetskog rata nalazi se na prostoru nekadašnje pijace, na kojoj se prodavalo ulje – zejtin, te je tako nasledilo ime. Tu počivaju srpski, ruski, francuski, italijanski i engleski borci.



Po završetku Prvog svetskog rata, odlučeno je da se svi vojnici poginuli na solunskom frontu sahrane na zajedničkom mestu a za lokaciju je odabran prostor gde se nalazila glavna vojna poljska bolnica srpske vojske. Srpsko groblje predstavlja centralni deo kompleksa Zejtinlik. Sav materijal koji je korišćen za izgradnju ovog groblja uvezen je iz Srbije i bio je oslobođen carina i poreza. Poginule srpske vojnike čuvaju prelepi čempresi koji su dopremljeni kao mlade sadnice iz Hilandara, kako bi pružali večnu stražu.

Na centralnom delu groblja je kapela ispod koje se nalaze hodnici mauzoleja iza čijih mermernih zidova borave posmrtni ostaci srpskih junaka.
U ovoj kosturnici  je sahranjeno 5580 srpskih vojnika. Ostalih 1448 ratnika je sahranjeno na deset parcela oko ovog mauzoleja.



Prilikom posete Zeitinliku imali smo tu čast da nas dočeka čuvar groblja, čuveni čika Đorđe Mihailović. On uprkos godinama svakog dana sa svojom ženom (Grkinjom) dočekuje turiste i sa nemalim enuzijazmom i ponosom zbog svog roda, pripoveda istorijske činjenice uz obavezne recitate stihova načeg pesnika Vojislava Ilića. Čika Đorđe stvarno daje neku posebnu draž prilikom posete ovom mestu i uživanje ga je slušati. Sada nam je sasvim razumljiva bojazan našeg vodiča da se on možda neće pojaviti. Budući da je zašao u 9. deceniju života i da su ga naši mediji svojevremeno i sahranili, na šta on voli da se osvrne i našali.
Ulogu čuvara je nasledio od oca, koji je isto tako nasedio od svog oca. Čika Đorđe nažalost nema muške potomke te će se tradicija duga više od sto godina prekinuti.


Bela kula


Bela kula je originalno izgrađena kao deo gradskih zidina a danas obitava sama i predstavlja simbol grada Soluna. Sa njenog vrha se pruža pogled na luku i grad zbog čega je ona i primamrno podignuta, da bdi nad zalivom. Intrigantno zvuči činjenica da je kula bila povezana sa tvrđavom iznad Solunom podzemnim tunelom dugim par kilometara. Danas je tunel zatrpan a tvrđava ruinirana pa iz tog razloga ni nije na turističkoj mapi većine turista.

Za vreme Otomanske vladavine kula je služila kao zloglasni zatvor u kom su mnogi odmetnuti janičari bili zarobljeni i mučeni. U tom periodu stiče naziv “Krvava kula” koji će se isprati tek krajem 19. veka. Po legendi, naziv “Bela kula” je promenjen u odnosu na pređašnji, tako što je jedan od zatvorenika tražio da ga puste na slobodu a da zauzvrat okreči celu kulu u belo, kao simbol pročišćenja i slobode. Ova estetska korekcija je nastala posredstvom  istorijskih promena, budući da je  nakon aneksije Grčke iz Otomanskog carstva kula prekrečena upravo kao simbol pročišćenja i slobode nezavisne države.

Aristotelov trg




Je jedan od najvećih trgova u Solunu. Nalazi se na Nikki aveniji i izlazi na more. Prilikom naše posete nismo imali prilike da se detaljnije upoznamo sa ovim trgom, jer smo ga šetnjom samo“preleteli” i na kratko zastali kod Aristotelovog spomenika koji skromno sedi u prikrajku trga. Po legendi, onaj ko uhvati Aristotela za prst na nozi, deo Aristotelove mudrosti će preći na njega. Trg je pun zelenila i prelepih građevina inspirisanih evropskim i kolonijalnim arhitekturnim stilom.

Na ovom trgu se nalazi najskuplji hotel u Solunu, Electra palace gde noćenje košta 1000e po osobi. Tu se nalazi i pozorište “Olympion Theatre”.

Spomenik Elefterijusu Venizelosu


Ovaj spomenik se nalazi na zelenom platou Dikastrion. Elefterijus je bio važana figura u grčkoj borbi za oslobođenje u prvom svetskom ratu a smatra se osnivačem moderne grčke države. Rodonačelnik Grčke “gleda” na pešačku zonu koja vodi do mora i Aristotelovog trga. Na ovaj način su Grci želeli da prikažu značaj i doprinos ovog čoveka, postavljajući mu spomenik na uočljivije i “dominantnije” mesto u odnosu na jednog Aristotela.

Rimski forum

Arheološko nalazište, koje su otkrili istraživači 60tih godina. Ovo nalazište predstavlja antičku grčku pijacu koja je kasnije preuređena u rimski forum (centralni trg oko kojeg se razvijao grad, i na kojem su se obavljali trgovački poslovi, religijski kultovi i sudske parnice). Zanimljivo je da je ovaj antički grad imao javni toalet koji je bio vrlo značajno mesto za razne dogovore i prenos informacija.


Najočuvaniji deo lokaliteta je amfiteatar, odnosno veliko pozorište, koje se i danas koristi za koncerte i predstave.
Iako se ovo nalazište odlično vidi “od gore”, moguće je platiti ulaznicu i prošetati se kroz ostatke antičkog grada. Međutim Grci su očigledno rešili da diskretno odbiju turiste da ulaze jer je za takav obilazak potrebno izdvojiti 80 eura!
Zanimljivo je to što je grad Solun prepun arheoloških nalazišta. Te je tako i izgradnja metroa obustavljena (verovatno i otkazana) jer su prilikom kopanja naišli na brojne ostatke antičkog perioda.

Crkva Svetog Dimitrija






Crkva Svetog Dimitrija je najveća i najvažnija crkva u Solunu. Svetom Dimitriju, zaštitiniku ovog grada, podignuta je crkva u čast na temeljima stare koja se već nalazila na mestu rimskog kupatila. Danas, pored toga što možete videti sarkofag sa Dimitrijevim moštima i nekolicinu mozaika iz vizantijskog perioda (mnogi su uništeni dok su Turci ovde vladali), crkva pruža još jednu dimenziju. Možete otići ispod površine i obići ostatke iz rimskog perioda te se tako vratiti još koji vek u prošlost.



Ovaj velikomučenik ima značajno mesto u hrišćanskoj veri jer je uprkos naredbi da ljude odvrati od hrišćanstva, on ga je propovedao. Zbog te “izdaje” prvo je utamničen u staroj crkvi a potom i ubijen za vreme molitve.
Sveti Dimitrije je deo života proveo u Sremskoj Mitrovici koja uz Kosovsku, nozi naziv po njemu i slavi ga kao zaštitnika.

Spomenik Aleksandru Makedonskom


Pored mora, nedaleko od Bele kule nalazi se grandiozan spomenik Aleksandru Makedonskom. Spomenik svojom veličinom simboliše značaj i silu koju je Aleksandar predstavljao.

Vožnja brodom


Imali smo priliku da se provozamo duž obale Soluna i iz te perspektive posmatramo grad. Vožnja brodićem se ne naplaćuje, ali ste dužni da kupite piće na brodu pa vam to dođe kao ulaznica. Sa broda se pruža panoramski pogled na grad pa ukoliko ste umorni od pešačenja na ovaj načim možete da odmorite i usput vidite grad iz drugog ugla.

Bitno je da se raspitate u vezi satnice polaska brodova kako ne bi (kao mi) došli pola sata pre polaska i bili primorani da čekate. Ima nekoliko prevoznika koji nude ove usluge i svi kreću i pristaju kod Bele kule. Ukoliko ste ograničeni vremenom, savetujemo vam da propustite ovu vožnju, jer iako je pogled lep, oduzme dosta vremena.

Šta jesti

Vodič nas je odveo u jedan fantastičan restoran brze hrane "Psisou" i na njegovu preporuku smo probali arapski giros koji se pravi sa kus-kusom i koji je mnogo sočniji i ukusniji od klasičnog grčkog. Tako da – preporuka! Osim toga, dobra stvar je što ovde možete pojesti falafel umesto girosa, te su i vegetarijanci i vegani siti. 


Naše mišljenje o izletu


Obilazak Soluna sa prevozom je koštao 15 eura, te smo pomislili da je bolje da odemo organizovano sa srpskim vodičima, nego da lutamo po Solunu tražeći parking. Međutim, nakon svega, mislimo da smo pogrešili sa ovom odlukom. Pored toga što saobraćaj nije ništa gori nego kod nas, autobus kojim smo išli skuplja putnike u svim susednim mestima pa smo u startu putovali sat i po duže. Isto tako je bilo u povratku. Pored toga, kako to uvek biva, organizovane posete “preleću” skoro sve lokalitete. Na pojedinim mestima smo hteli da se zadržimo malo duže, međutim to nije bilo moguće jer grupa ima raspored i morali smo da se prilagođavamo. Prednost ovakvog obilaska je u tome što od vodiča možete saznati zanimljivosti i istorisjke činjenice. 

Solun je ukratko, prelep, fascinant i lak za snalaženje grad. Uz pomoć interneta i navigacije može da se obiđe i sazna skoro sve i bez vodiča.
Sve znamenitosti su koncentrisane u centru Soluna, te nije teško promašiti. Postoji autobus za razgledanje grada, što je super opcija za upoznavanje sa ovim gradom. Ako sledeći put odemo u Solun naša ideja je da parkiramo u nekom od tržnih centara i uhvatimo bus za razgledanje, te na taj načani organizujemo obilazak. 


Posted by at
loading..

No comments

Subscribe to: Post Comments (Atom)